Kralj Čačka u Amerikani za kraj godine!

Prvi put od jula 2021. godine Kralj Čačka sa bendom nastupa u Beogradu. Mesto dešavanja je kao i obično Dom omladine Beograda, sala Amerikana, vreme – četvrtak 29. decembar od 20h. Kažu da je vreme za promene i u skladu sa tim evo novih planova, novih ljudi i novih pesama. Uz Kralja Čačka na bini će biti standardna ritam sekcija Miladin Stojković (kontrabas, bas) i Filip Tančić (bubanj, perkusije), uz doprinos maestra Saleta Sedlara na klaviru i električnoj gitari. Možda bude gostiju, možda bude iznenađenja – u svakom slučaju biće nešto posebno i lepo.

Ulaznice su u prodaji po promo ceni od 1200rsd do kraja novembra, redovna cena karte je 1500 i na dan koncerta 2000rsd. Karte su u prodaji preko tickets.rs mreže, na blagajni Doma omladine i online.

Nenad Marić ili Kralj Čačka je slikar, pesnik i muzičar rođen u Čačku, sa stalnom adresom u Beogradu već nekoliko decenija. Na FLU diplomirao je 2004. godine, a kao slikar najčešće se izražava kroz akvarel. Kao pesnik objavio je zbirku “Na margini” (Lom, 2016), a kao muzičar dva albuma (“Zemlja snova” krajem 2016. i “Spusti svetlost na put” krajem 2018). Album “Spusti svetlost na put” slušaoci radija Beograd 202 proglasili su najboljim u 2018. godini. Dobitnik je nagrade “Strune od svetla” za 2017, koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.

Za one koji vole reference, muzika Kralja Čačka predstavlja mešavinu džeza, bluza, rokenrola i šansona, a Žikica Simić je za Kralja Čačka rekao: “Opasnom magistralom – preko raskrsnica i pored stranputica – sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena.”

Ugledni pisac Miljenko Jergović u svom osvrtu na muziku i poeziju Kralja Čačka za “Jutarnji list” je napisao: “Spusti svetlost na put je među nekoliko najvažnijih albuma glazbe za preostalu pismenu čeljad, snimljenih jugoistočno od Beča u zadnjih tridesetak godina. Nenad Marić moćan je pjesnik.”

Žikica Simić o nedavnom nastupu Kralja Čačka i Nine Bajsić u Domu Omladine u okviru beogradske premijere predstave „Soundtrack za film koji nije snimljen“

Sedma republika – Nina Bajsić i Kralj Čačka u Domu omladine 18.11.2022.

„Biću tvoja Emilu, ti ćeš biti moj Grem“ – stih iz pesme „Emmylou“ dueta First Aid Kit mi je sinoć bio u glavi dok sam sa balkona Doma omladine slušao Ninu Bajsić, Kralja Čačka i ekipu tokom beogradske premijere predstave „Soundtrack za film koji nije snimljen“ i mini koncerta koji je usledio.

Predstava „Soundtrack…“ je performans kakav dosada nisam imao prilike da vidim. Sugestivna naratorka nas vodi kroz ljubavnu, egzistencijalnu priču. Prirodni šumovi, precizne geografske koordinate i monolozi i dijalozi izvedeni direktno na sceni su prekidani lepim pesmama koje su izvodili Nina i Kralj. Bend je svirao kao ona ekipa koju je sastavio Ti Boun Barnet za Roberta Planta i Alison Kraus. Ako biste zatvorili oči i slušali učinilo bi vam se da su na sceni Džej Belrouz, Denis Krauč i Mark Ribo. Šou je ukrao Marko Marić „u ulozi“ beogradskog taksiste. Njegov socio-politički traktat je bio tako šarmanta i tako tipičan za svaki susret sa ovdašnjim taksistima.

Glavni junak sinoćne predstave u Domu omladine je bila beogradska publika. Pravo je čudo sa koliko topline, odobravanja i oduševljenja je prihvatile ekipu iz Zagreba. Dok sam slušao ovacije za hrvatske muzičare mislio sam koliko je ovo sve različito od onog što piše po novinama, što se prikazuje u televizijskim emisijima, što se čuje u ostrašćenim tiradama nadobudnih političara. Kad je Kralj pri kraju performanas, citirajući naslov knjige Ante Perkovića, nazvao srpsko-hrvatsku ekipu „sedmom republikom“, palo mi je napamet da bi Miroslav Krleža, da je bio prisutan, možda korigovao onu svoju izjavu o „kravljoj balegi“ i „točku historije“.

Važan utisak sa sinoćnjeg performansa je i onaj o fantastičnom muzičkom napretku Kralja Čačka. Nisam ga sluša uživo neko vreme. Odjednom se sinoć pojavio kao siguran, odlučan izvođač, fenomenalni pevač i autor pesama. „Kako je sam u jednoj pesmi pomešao Nju Orleans i šansonu“ – došapnuo mi je jedan, rekao bih najmuzikalniji, beogradski roker. I zaista je tako. Nema tajni za Kralja. Dupke ispunjena Velika sala Doma omladine – neki su morali da stoje – najbolji je pokazatelj tog progresa.

Dirljiv i topao susret sa Kraljevim roditeljima tokom koncerta me je podsetio da sam i ja imao nekakav, mali, doprinos u kraljevskoj karijeri ovog muzičara.