RADIO SPECIJAL: PODSJEĆANJE NA KONCERT WILCO U KOTORU

U četvrtak 24.06., navršila se petogodišnjica koncerta velikog američkog benda Wilco u Kotoru, koju je tog 24.06.2016. organizovao i relizovao SeaRock festival. Petogodišnjicu ovog čudesnog događaja proslavićemo “Radio Specijalom” večeras negdje malo iza 22h na našem radiju. Na žalost, nismo bili u prilici tonski snimiti koncert u Kotoru, pa za večeras nudimo najbolju moguću zamjenu: slušamo istovjetnu set listu pjesama sa kotorskog koncerta snimljenih na američkim koncertima Wilca tokom 2015 i 2016 godine, u istom periodu, na istoj turneji u istovjetnim aranžmanima koje smo slušali u Kotoru. Zatvorićemo oči i pustiti mašti da nas povede!

Fotografije: Aleksandar Ratković

Naravno, uz ovaj specijal prenosimo članak rock esejiste i kritičara Žikice Simića, objavljen na stranici Tajanstveni voz kao osvrt na ovaj veliki događaj:

Kabuki pozorište rock surfera

„Music is my saviour/…I got my name from rock and roll“ su stihovi iz jedne stare pesme Džefa Tvidija i njegove grupe Wilco.  Oni najbolje govore o neraskidivoj povezanosti ove ekipe sa muzikom i rokenrolom. Fanatičnu privrženost rokerskoj veri mogao je da primeti i svaki posetilac odličnog koncerta koji Wilco održao 24. juna u Kotoru. Džef Tvidi je Mr. Rock And Roll. I ostali članovi benda mogu da nose to ime. Pat Sansone naročito.

Wilco su bend Nil Jang/The Band/The Rolling Stones provenijencije. Pesme imaju tu auru. Tokom dvadesetogodišnje karijere Džef Tvidi je pokušavao – i uspeo – da pronađe način kako svojoj muzici da da neke vrstu ekskluziviteta. Uspeo je u tome angažovanjem dvojice sjajnih, avangardnih rok muzičara, prvo Džima O’Rurka a sada Nelsa Klajna.

U muzici Wilco postoje dva pola. Na jednoj strani su Džef Tvidi, njegove pesme i većina članova benda. Na drugoj strani je Nels Klajn sa svojim gitarama i i radikalnim gitarizmom koji ne priznaje granice osim onih koje postavlja nebo. Između polova piče elektromagnetni talasi veličanstvenih amplituda. Tvidijeve pesme surfuju po njima sa veštinom i pasijom najboljih kaliforniskijih majstora. Lete gore-dole, uzdižu se i spuštaju, ubrzavaju i usporavaju, menjaju kostime, kao u kabuki pozorištu, postaju nešto drugo i različito. Čini mi se da je to bilo najvidljivije tokom izvođenja legendarne numere „Via Chicago“.

Mom novom poznaniku Antoniju Gramentieriju  se ne sviđa uloga koju ima Nels Klajn u muzici Wilco. On misli da je Tvidi fenomenlna „Youngish“ gitarista i da je šteta što nema više solo deonica. Smatra da hipertrofirani Klajnov gitarizam avangardnog predznaka narušava autentičnost i neposrednost Tvidijevih pesama. To je potpuno okej razmišljanje.

Ja mislim drugačije. Mislim da, u ovoj konstelaciji koji smo čuli u Kotoru, muzika Wilco ima lepotu kentaura. Klajnova svirka je strana telo u ovoj muzici na isti način na kojoj je biser strano telo u oklopu školjke. Uzajamno „žuljanje“ je stvorilo sonični dragulj koji svojim apartnošću izaziva divljenje.

Prividna inkoherentnost muzike Wilco najbolje se može predstaviti asocijacijama koje izazivaju scenske pojave Tvidija i Klajna. Tvidi je oniži, dežmekasti tip. Sa belim šeširom na glavi izgleda kao da je Stroter Martin iz nekog filma (Buč Kasidi i Kid, Balada o Kejblu Hogu, Hladnoruki kažnjenik) pristigao na scenu SeaRock festivala. Sa druge strane Nels Klajn, obučen u crno, izgleda kao Bergmanov glumac, kao Maks fon Sidov, tačnije kao  Bengt Ekerot u filmu „Sedmi Pečat“. Dve estetike, dva sveta, u permanentnoj dvočasovnoj koliziji. Autentična rokerska, pa ako hoćete i umetnička vizija. U svakoj pesmi sudar i veliki prasak koji je prozivodio veličanstven i nesvakidašnji rokerski doživljaj.

U pretposlednjoj pesmi na zvaničnom repertoru „Impossible Germany“ stvari su izmirene. Gracilna Tvidijeva pesma se završila decentnom petominutnom solo deonicom Nelsa Klajna. Bili smo nokautirani, na sedmom nebu. Ja sam se setio svojih (ne)slavnih di-džej dana kada je ova pesma izazivala opšte oduševljenje u klubu „Šipražje“.

Sve u svemu fantastičan koncert grupe Wilco u Kotoru. Jedan od najvećih rok bendova našeg vremene je svoju šihtu odradio vrhunski. Entuzijazam i profesionalizam ruku pod ruku. Ovo je prilika da još jednom podsetimo na sjajnu ekipu SeaRock festivala. Svoju ljubav prema muzici ova družina, predvođena Ivanom Gvidom Krivokapićem, lako prenosi na posetioce. Njihov entuzijazam je zarazan. Duh zajedništva je prožeo sve prisutne. Hirovita mediteranska noć u Kotoru 24. juna 2016. godine pretvorena je veličanstvenu rok svetkovinu.

Set lista

01 – More…
02 – Random Name Generator
03 – The Joke Explained
04 – I Am Trying to Break Your Heart
05 – Art of Almost
06 – Pickled Ginger
07 – Hummingbird
08 – Handshake Drugs
09 – Camera
10 – Where Do I Begin
11 – Cold Slope
12 – King of You
13 – Via Chicago
14 – Spiders (Kidsmoke)
15 – Jesus, Etc.
16 – Box Full of Letters
17 – Heavy Metal Drummer
18 – I’m the Man Who Loves You
19 – Dawned On Me
20 – Impossible Germany
21 – The Late Greats
Encore:
22 – California Stars
23 – Red-Eyed and Blue
24 – I Got You (At The End Of The Century)
25 – Outtasite (Outta Mind)
26 – I’m A Wheel